Igor Galo

Nisem jaz za 1. maj, to više ni u modi

karanfil

Jaz sem Hrvat, s rukom na srcu!

Kmet sam od stoljetja sedmog, a kak’ stvari stoje  u ovomu, 21. vjeke, ostati ću kmet na vjekevjekov.

Nisam ja od geni kamenih kak’ oni iz Čavoglava, ja sam od geni kmetskih…

Da, da,  tako je meni moj velečasni još neki dan u crekv irekel, a on sigurno zna koji su moji geni. On bu blaženik, još malo pa bude svetac…, međutim, čuj mene međutim…  kaj sam ono štel reć?

Da, čul sam ja, ne u crekvi, u jednoj birtiji, da je nekad davno neki Matija GUBEC rekel da ne bu više bil kmet kod onog Franceka, onoga Tahija i da ON Gubec ište pravicu za svoj rad i svoju muku! Nisam čul za človeka, mislim za Matiju,  znam za nekolik’ Franceka ali ne znam Tahija, pa me smotilo i pitam se kad je to bilo da Hrvati isčejo pravicu, toga se jaz ne spomnem u svojemu življenju – a sad sam šezdeset i nekaj let nabrojal… 

Je, je, još prije 500 godina su Hrvati tražili pravicu – prvi u Europe, vele moji pajdaši u birtiji! To me presenečilo, tega se pak nisem nadal – mi, Hrvati, kmetovi od stoljeća sedmog tražimo pravico, to mi je prvi glas!?

A kak’ je to skončalo, to traženje pravice… pitam. E, veliju moji pajdaši, naš je Francek našega  Matiju krunisao užarenom krunom na Gupčevoj zvijezdi.

Aaaa, tu me malo prošlo navdušenje za pravicu, pa i za kravicu… ipak sam ja od geni kmetskih. Bum se vrnul domu svome, svojoj ženici i svojoj kravici. Ne bum se štel nekemu zamerit… jer, kad si prav pogledam, ja najveć volim biti kmet. Biti kmet je meni nekak’ najlepše, tu je tak toplo med svojimi kmeti… Tu mi jeden drugemu prdimo, pa smrdimo – al’ je toplo, ima se za gablec i pivicu… Da, moguće je da smrdi, al’ to je ipak naš prdec i naš smrdec – nebu nama neko drugi tu „prdio i smrdio“, tu smo mi da SEBI prdimo, zato se i borimo za našu stvar.

Glejte, mi u mojoj kleti spod Medvednice, kad se napijeme tuduma… Mi tak lepe zapojemo naše stare pesmi  o slobodi, pravici, kravici… jebemo Franju Prvog, Franju Drugog, a na kraju i onog s Kumrovca, sve ih mi jebemo… a onda se tak zbljujemo jedn’ na drugega  – jer tudum je bil baš za niš…  moral sam si zidove od hiže držati da mi ne padneju na glavu… al’ drugi dan je bil’ novi dan.

Glava teška, Hrvatska u snu, a ja sanjam, sanjam…. jer  kaj bi drugega tako lepega moglo biti u mojoj punoj glavi – samo Hrvatska.

1.maj ni već u modi – to vam ja povem, a ni karanfili ne rastu kak’ su nekad resli!“

Igor Galo

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s