Dvostruka sahrana Josipa Broza Tita

Sahrani Josipa Broza Tita 8. maja 1980. od 154 članice UN prisustvovale su delegacije i predstavnici 127 zemalja, 31 predsjednik republike, 4 kralja, 5 prinčeva, 6 predsjednika parlamenata, 22 predsjednika i 13 potpredsjednika vlada i država, 47 ministara inostranih poslova… Bio je to najveći oproštaj od jednog lidera i od jednog čovjeka u povijesti

***

Tita, ipak, dvaput sahranili

Izvor: Glas Javnosti \ I. Ikraš – D. Petrović

Ivan Dolničar, general koji je nadzirao pogreb Josipa Broza

Sahrana, kao deo pogrebnog ceremonijala, bila je improvizovana za televiziju, a u stvarnosti su radovi na grobnici trajali celu noć

ZAGREB – Dvostruka sahrana predsednika SFRJ Josipa Broza Tita početkom maja 1980. godine i pripreme za pogreb obavljene su pod nadzorom tadašnjeg generalnog sekretara Predsedništva SFRJ generala Ivana Dolničara koji je svoja sećanja, u obliku razgovora s novinarom Jakom Koprivcem, objavio u knjizi “Generalov let”, piše zagrebački Večernji list, a prenosi Tanjug.

Zvanični i stvarni pogreb predsednika Tita obavljen je tek posle pogrebne ceremonije na Dedinju, u prisustvu državne komisije u kojoj su osim njenog predsednika, vicepremijera savezne vlade Bogoljuba Stavreva i Dolničara, bili Titov ađutant Zvonimir Kostić i još nekoliko osoba.

Sahrana, kao deo pogrebnog ceremonijala, bila je improvizovana za televizijska i ostala snimanja, a u stvarnosti su radovi na Titovoj grobnici, posle pogreba, trajali celu noć.
Masivan i vrlo težak mramorni blok koji pokriva Titov grob trebalo je konačno namestiti i sve zabetonirati. U pogrebnoj ceremoniji, koju su prikazale TV i filmske kamere iz celog sveta, grobnica je samo privremeno zatvorena imitacijom mramornog bloka koja nije bila pričvršćena, već se nalazila na posebnim točkovima.

Titov pogreb bio je veliki organizacioni i bezbednosni zalogaj jer se okupilo 209 delegacija iz 127 država, od kojih je većina došla avionima.
Širom Jugoslavije trebalo je pripremiti više aerodroma jer na civilnom aerodromu u Surčinu i vojnom u Batajnici nije bilo moguće smestiti sve avione, pa su aktivirani zagrebački aerodrom Pleso i vojni aerodromi u Tuzli, Zadru i Nišu.

Predsednik Severne Koreje Kim il-Sung nije nikako hteo u beogradski hotel “Interkontinental” rekavši da ne želi da bude među kapitalistima, pa je na kraju završio u zgradi korejske ambasade. Ostale delegacije nisu pravile probleme oko smeštaja, seća se Dolničar.
      

Brežnjev hteo Batajnicu, Sadam samo Surčin

Rusi nisu hteli ni da čuju da avion njihovog lidera Leonida Brežnjeva sleti bilo gde osim na aerodromu u Batajnici, a irački predsednik Sadam Husein bio je uporan u zahtevu da njegov avion mora da sleti i ostane na Surčinu. Dolničar ističe da je oko Huseinovog dolaska bilo zbrke jer je umesto u 5 ujutro stigao tek oko 13 časova, a za sebe i pratnju zaposeo je ceo sprat hotela čiji je deo bio predviđen i za poljskog predsednika.

 

***

Unuk Josipa Broza i građevinski inženjeri potvrđuju informacije o “duplom pogrebu” predsednika SFRJ

Tito sahranjen dvaput, ali ukrivo!

Misterije više nema – sanduk je ponovo izvađen 8. maja 1980. godine, oko 16.30 sati, da bi bio postavljen mermerni blok od 12 tona

Josip Broz Tito jeste sahranjen dvaput! – tvrdi za Glas građevinski inženjer iz Beograda, direktni učesnik u tehničkom delu sahrane predsednika SFRJ, potvrđujući tako pisanje zagrebačke štampe koja je prošle nedelje objavila ovu informaciju pod nadnaslovom “senzacionalno”, temeljeći je na tek objavljenim memoarima generala Ivana Dolničara, nekada generalnog sekretara Predsedništva SFRJ. Titov unuk Josip-Joška Broz, tada radnik Saveznog SUP-a, a danas vlasnik beogradskog restorana “Čuburska lipa”, takođe tvrdi da je pogreb ponovljen noć posle sahrane, ali samo iz tehničkih razloga.

– U toku noći je skinut “krov” i stavljena stena koja je i dan-danas tu. Na šta bi ličila sahrana sa dizalicom koja bi spuštala tu gromadu? Možete zamisliti skandal da je nešto puklo ili se otkačilo – objašnjava Joška.
Mermerni blok dugačak 3.20 metara, širok 1.60 i visok 80 centimetara, težak 12 tona, urađen je dva meseca pre Titove smrti, kada je lekarima bio izvestan Brozov tok bolesti.

– Čim je javljeno da je Tito umro, Bogoljub Stavrev, vicepremijer Savezne vlade, tražio je od Vojske da kovčeg mora biti spušten i preko njega navučena konstrukcija za sedam i po minuta koliko je trajalo intoniranje himne i Internacionale. Pošto je to bilo nemoguće, prvenstveno zbog težine mermernog bloka od 12 tona, napravili smo imitaciju mermernog bloka od 200 kilograma na čeličnoj potkonstrukciji identičnih šara i dimenzija kao i original. Bar 20 puta smo imali generalnu probu pogreba – tvrdi inženjer koji je želeo da ostane anoniman.

Na sahrani desetak ljudi    

Jovanka prekinula kontakte

Jovanka Broz prekinula je sve kontakte sa Titovom decom i unucima još pre njegove smrti, i tako je ostalo do danas.
– Njoj je ceo svet bio kriv za njihov razlaz. Mogla je da živi bolje nego što se sad piše po štampi, ali je mnogo toga odbijala. Pravljena je kuća za nju, nuđen joj je stan, ona nije htela. Znalo se odavno da je kuća u kojoj živi stara i trošna, ali ona nije dozvoljavala nikakvo renoviranje, do prošlog meseca – tvrdi Joška Broz.

U grobnicu je plitko postavljena zaustavna ploča, pa je u vreme zvaničnog pogreba telo “najvećeg sina naših naroda” spušteno na svega metar dubine, a grob prekriven imitacijom mermernog bloka. Tako je ceremonija koju je svet video na televiziji bila uvertira u “istinsku” sahranu kojoj je prisustvovalo tek desetak ljudi. Počela je oko 16.30 sati, kada su se razišle delegacije iz 127 zemalja, a kako naš sagovornik inženjer tvrdi, o detaljima u noći koja je usledila uskovitlana je prevelika medijska prašina, a da misterije zapravo i nema.

– Kada smo ostali sami, izvadili smo kovčeg iz groba, a zatim sklonili zaustavnu ploču. Za vreme unošenja originalne konstrukcije, kovčeg sa telom ležao je u susednoj prostoriji. Zatim smo spustili sanduk konopcima na samo dno groba, stavili osiguravajuću mermernu ploču preko otvora grobnice, zalili je i sledeća dva sata navlačili mermerni blok koji je i danas tamo. Konstrukcija kojom smo navlačili mermer napravljena je posebno za tu priliku i kasnije razmontirana. Teorijski, grob je zatvoren tako da bi se jedino dinamitom mogao otvoriti – kaže naš anonimni sagovornik.

Sam blok je, međutim, greškom postavljen 12 centimetara ulevo, što je i pažljivom posmatraču teško uočljiv, ali lako proverljiv detalj. Građevinski posmatrano, maršalov grob – leži ukrivo!

Pijani general spuštao ploču

– General Barac, načelnik inženjersko-građevinske uprave, uveče je bio pijan, svi smo videli da blok neće naleći pod pravim uglom, da je krivo, ali niko od prisutnih oficira nije smeo da to da mu kaže – otkriva naš izvor.

Joška Broz se seća da je sa dedom i Nikolom Ljubičićem stajao jedanput na terasi Kuće cveća, kada se gradila okrugla zgrada gde je Tito sahranjen. Tito je pitao: Šta ovo gradite? Rečeno mu je: Muzej. A on ponovio u šali: Mauzolej?! Hoću da ovde budem sahranjen, bez ikakvih obeležja – seća se Brozov unuk.

– On nije bio svestan da mu se bliži kraj. Druga operacija je trebalo da bude urađena ranije, možda bi i duže živeo. Međutim, kad mu je šef kabineta Badurina rekao jedanput: “Druže stari, i Ruzvelt je 20 godina živeo bez noge”, on se brecnuo: “Ja sam na ovaj svet došao sa dve noge, i tako ću sa njega da odem!”. Kategorički je rekao: “Ne dam nogu!”. Jutro kad je deda umro, stigao sam iz ljubljanske bolnice. On duže vreme nije bio svestan, vegetirao je. Dan pre smrti, imao je neke grčeve kapaka, i onda smo rekli: “Eeee, nešto se dešava”. Ipak je sutradan izdahnuo. Telo su stavili prvo u metalni kovčeg, pa u drugi kovčeg, na ruci mu je ostao brilijantski prsten. U jednom od poslednjih razgovora, dok je bio pri svesti, pitao sam ga: “Koja je tvoja najveća greška?” Rekao mi je: “Ustav iz 1974. godine”. Nije ni hteo da ga potpiše, a ni da ga stopira, iako je bio svestan da je to početak razbijanja Jugoslavije – svedoči Joška Broz. Celu misteriju sa Titovom sahranom i tokom bolesti pripisuje njegovim bliskim saradnicima iz partije.

– Dok je bio u bolnici, strana štampa imala je sve informacije o toku bolesti jer je isti onaj Badurina svakodnevno, posle konzilijuma, detalje javljao svom sinu koji je bio novinar italijanskog dnevnika Korijere dela sera. Kada je Tito umro, pa do sada, napisano je bezbroj memoara u kojima su se pojavljivale najneverovatnije gluposti o dedi. Ja sam pitao neke od njih zašto su čekali 20 godina da to objave? Čekali su, izgleda, da umru i poslednji svedoci. Hoće da zarade pare i ništa drugo – zaključuje Titov unuk.

 

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s