Nemanja Kusturica

Još jedan intervju o paganskoj civilizaciji

Svet je đubrište, mi smo komad otpada

.

Dva komada šumskog otpada: Mile Dodik i Nemanja Kusturica, reciklirani

Dva komada šumskog otpada: Mile Dodik i Nemanja Kusturica, reciklirani

 

Čovek po imenu Nemanja Emir Kusturica koji se pre nekoliko meseci javno obavezao da se povlači iz javnosti, naglašavajući da više nikad neće davati intervjue – u svetoj tišini tihovanja upravo je za omiljene „Večernje novosti“ progovorio jubilarni 642. put tokom povlačenja, ushićen da još ima ludaka koji veruju da on ima nešto smisleno da kaže. Opasno se približavajući rasulu mozga Čedomira Antića, nekadašnji reditelj koji sve više veruje da je glumac – pred mikrofonom „Večernjih novosti“ opet se izlupetao glede raznih tema; setio se Bakira Izetbegovića i Željka Komšića; oživeo je mrtvu „Drugu Srbiju“ za koju samo on veruje da postoji; tradicionalno se posrao po Holivudu gde je odavno propao; žalio se na sunce koje ne greje Trebinje onako kako greje New York; konačno – nešto je mlatio o zmijama i Matiji Bećkoviću, što ćete moći da pročitate u najglupljim delovima ovog ozabavljenog e-razgovora…

 

Rođen za glumca: Nemanja K.

 

OVAKAV UVOD ZA KUSTURICU MOGU SAMO DA NAPIŠU „VEČERNJE NOVOSTI“: Ekipi filma “Na mliječnom putu” oblačno nebo nad Hercegovinom “ukralo” je dve nedelje snimanja. Pod svodovima kamenih zdanja Andrićgrada, iščekujući sunčaniji dan, Emir Kusturica vedri vetrom reči: smenjuju se bića ljudska i mitska, vremena istorijska i buduća, mesta nastajanja i umiranja civilizacija. Monika Beluči ulazi u kožu mlade Anastasije Mirković, čuveni reditelj postao je pravoslavni monah, Matija Bećković prati trag mitske zmije, Šekspir sreće braću Marks, Olbrajtova se bavi Principom, Izetbegović ne može bez šehita Komšića, kao što Srbi više ne mogu dalje bez sebe samih…

I SUNCE PROTIV NEMANJE: Snimanje filma “Na mliječnom putu” zastalo je na polovini. “Filmski radnici” zbog nedostatka sunčeve svetlosti pate od nedostatka vitamina D, a kamera najviše trpi: trska i nebo ne prelamaju se u vodi isto po oblačnom i sunčanom danu. Čekamo da se uspostavi pravi kontrast, pa da nastavimo. Pet godina je prošlo od kada sam snimio poslednji film, jer nisam verovao da najnovije digitalne kamere mogu da dosegnu kvalitet koji želim. Tek me je nova kamera “ari aleksa” uverila da može proizvesti željenu sliku, ali čak i njoj trebaju odgovarajući vremenski uslovi. Do kraja godine ćemo snimati koliko budemo mogli, ako nam uspe, imaćemo premijeru u Kanu.

KAKO EMIR U POROĐAJNIM MUKAMA STVARA IDEJU O SVETU KAO ĐUBRIŠTU: U deduktivnom procesu, tako što sam u glavi imao kraj, a onda sam krenuo prema početku. Gradim od krova, od priče o pravoslavnom monahu. Nju sam stvorio iz potrebe da progovorim o dobroti, a to nije lako iz više razloga. Prvo, mi imamo običaj da za dobrog čoveka kažemo: “Vidi ovo zlo”. Drugo, ceo naš svet je postavljen naglavačke, Veliki brat i njegov rođak su čitave narode doveli do kolapsa, od sveta su napravili đubrište, a svima nama preostalo je da prihvatimo da smo tek komad otpada. Svako ko načelno prihvata ovakvu podelu uloga uključuje se u poredak nove paganske civilizacije. Ona uspostavlja ne samo kraj ideje o narodima, već i kraj ideje o ljudskim bićima. Nadam da će moje iskustvo i stvaralačka strast dovesti do povoljnog ishoda za gledaoce, jer moj film stoji na suprotnoj strani, brani ljudskost, koristeći arhetipove dobra, lepog i uzvišenog.

Ovo je savremeni film: Nemanja Kusturica i Milijana Baletić, priča o zmiji

 

LEGENDARNO PITANJE „NOVOSTI“ – ŠTA JE UOPŠTE SAVREMENI FILM: Posle informatičke revolucije internet je postao društvena arena. Kada bi u Los Anđelesu pitali gledaoce kakve bi im projekcije odgovarale, odgovor bi bio jednostavan: “Želimo internet-projekcije, da uz gledanje možemo da telefoniramo.” Film će zato najverovatnije završiti kao opera: gradovi će imati po jedan veliki “klasični” bioskop, a sve ostalo će biti u znaku “gedžeta”. Intelektualna i emocionalna komponenta filma će nestati.

ŠEKSPIR I BRAĆA MARKS I MONAH KOSTA: Zabluda je da su filmovi “secirali” nasilje, oni su ga pokrenuli, a u periodu o kom govorite potpuno ga preveli iz fikcije u stvarnost. Svi blokbasteri to čine. U moje vreme deca su se posle projekcija vesterna makljala, a kada je Brus Li ušao u bioskope, posle prikazivanja stradali bi svi saobraćajni znakovi na putu od bioskopa do kuće. Danas se “ubije” 500 ljudi u jednom filmu. To je naročito opasno kada veći deo sveta s teškoćama uviđa razliku između virtuelnog i stvarnog života. “Na Mliječnom putu” je film o ljubavi u ratu, on seže do arhetipa čoveka, žene, zmije, kroz zaplet u kome par beži od nasilja i potere, a završava se monaškim danima glavnog junaka Koste, to je ishodište priče. Da bi takav film opstao u ambijentu o kom smo govorili, koristim ranije pronađeni delotvoran postupak, kombinovao sam Šekspira i braću Marks. To je žanr sastavljen kombinovanjem svih drugih.

 

Stručnjak za zmije: Matija Bećković, SPC mamba

 

ZMIJA, SRPSKI PRAVOSLAVNI GREH PALACANJEM: Pre nego što je u raju nagovorila čoveka i ženu na greh, zmija je bila mesopotamski bog. Odatle se “preselila” u Stari zavet. Pitom kao golub, mudar kao zmija, tako piše u Novom zavetu. Kod nas su o zmijama najbolje pisali Matija Bećković i Desanka Maksimović. Bećković kaže da je ona zmija koja nas je nagovorila na greh krenula sa nama u ovaj svet, nikada nas nije napustila. A mi se nje sećamo kao davno prošle opasnosti, koja može pobuditi osećaj religioznosti ili bajkovitosti, ali se ne shvata ozbiljno. Kroz istoriju čovek je ostvario civilizacijski poduhvat, dokazao je da je najveća zver, nema mu ravne. Deo scenarija, taj koji se odnosi na zmije, nalazi se u jednoj od priča iz moje knjige “Sto jada”…

O VOJNOJ OPREMI I MANEKENIMA BiH: Oprema nam na kraju nije uskraćena, o tome smo dobili i zvaničnu potvrdu. Dogodilo se to da su manekeni multietničke BiH iz Sarajeva, gde populacija Kineza danas premašuje broj preostalih Srba, pokazali pravo lice: to su netrpeljivi etnomrsci iz 17. veka. Takvi su u stanju da jedno krštenje, ovaj put moje, pretvore u izdajnički čin. Ja sam otišao u Njujork iz Sarajeva 1988. godine, u svet gde se ljudi svakog dana susreću sa novim idejama i njima se okreću. Tamo pravoslavni konvertiraju u budizam, katolici postaju ateisti, danas se pravoslavci javljaju u Argentini… Svako se prema svojim radostima i tugama skrasi u duhovnom središtu koje smatra svojim. A kada sam ja ispričao priču o svom poreklu, o Babićima iz Hercegovine, kada sam kršten, to je smetalo Sarajevu usred gradnje 100 novih džamija. Samo što sam ja pretežak politički zalogaj za člana predsedništva BiH Bakira Izetbegovića i njegovog šehita predsedavajućeg predsedništva Željka Komšića. Od Ustikoline pa do krajnjeg severa taj Bakir nikome ništa ne predstavlja, ali je za jedno važan: on je islamski ekstremista, njega drže na visokom političkom položaju da destabilizuje Balkan kada se za to ukaže potreba i prilika. To jeste opasno, ali stvaranje jednog filma ovakvi likovi ne mogu osujetiti.

KUCAMO NA VRATA ZABORAVLJENIH ASOVA: Pokazalo se da sam uvek plesao po ivici, sa jedne strane bila je prošlost filma, a sa druge moja poetika u kojoj se sreću Šekspir i braća Marks. Sada sam festivalski veteran. Kao kada su na Koševu igrali veterani Sarajeva i Želje: sve je sporije, tromije i sa manje strasti. Tek kada završim film “Na mliječnom putu”, biće i nove energije za festivale.

 

Tihovanje u ćeliji: Svetla budućnost Nemanje Kusturice

 

VREDAN KAO ISIDORA BJELICA, JOŠ JEDAN ROMANČIĆ U PRIPREMI: Pišem novu knjigu, reč je o “Zapisima iz andergraunda”. Naslov je parafraza “Zapisa iz podzemlja” Dostojevskog. Osnova na kojoj knjiga nastaje je moj dnevnik stvoren tokom snimanja “Podzemlja”. Postoji fama, izazvana velikom čitanošću mojih knjiga, da su one kod publike dobro prošle samo zato što sam poznata ličnost koja piše o sebi. Ovaj put bavim se drugima, jer je dnevnik nastajao u uzbudljivom vremenu za sve nas. Neka me malo kritikuju što pišem i o drugima…

PRLJAVE RUKE DRUGE SRBIJE: Kada Madlen Olbrajt, poznata po izreci “možda smo prekršili međunarodno pravo, ali smo ljudima efikasno pomogli”, hvali neke od ovih “istorijskih” knjiga, vreme je da se pozabavimo relevantnim istorijskim izvorima. Istorija nas uči da su imperijalističke težnje dovele do rata, kao što čine i danas: lokalne požare raspiruju zarad ostvarenja strateških ciljeva. Srbi treba da znaju – Nemačka ima potrebu da se opere od masovnih zločina, Srbi su joj pogodan “sapun” za to, a imaju i ruke “Druge Srbije” da obave prljav posao. Tako se desilo da je njihov istoričar Fišer odavno utvrdio da je za Veliki rat kriva Nemačka, a pre neki dan “Di velt” piše kako su krivi Srbi i Rusi. Ali, mi imamo individualce koji su promenili svet. Savremenoj civilizaciji, njenoj nauci, kulturi dali smo najveće sinove i kćeri. Srbi moraju koračati napred spokojno, vrednost naučne istine je neprolazna.

* Ovaj GMO-tekst objavljen u „Večernjim novostima“ pod tragičnim naslovom „Srbi su svetu dali najveće kćeri i sinove“, objavljujemo u strogo odabranim delovima. Međunaslove vredno doturio Vladimir Kecmanović, Koštuničin mali.

———————

———————

TV Šumska:

Nemanja Kusturica secira istoriju

Mile Dodik je novi Njegoš!

http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-vesti/94975-Mile-Dodik-novi-Njego.html

Spomenik Miletu Dodiku u Njegošgradu: Živi kalup klesao Nemanja Kusturica

Spomenik Miletu Dodiku u Njegošgradu: Živi kalup klesao Nemanja Kusturica

Poznat kao čovek koji je otkrio sve svetske tajne i sebe naoružao zastrašujućim enciklopedijskim znanjem, Emir Nemanja Kusturica bio je idealni sugovornik za veličanstveni interview emitiran u srijedu uveče na televiziji Šumske, genocidni studio Banjaluka. Za šezdesetak minuta, u brišućem letu, čudesni Nemanja, poput leptirića, skakao je sa cveta na cvet; drogirao se herojstvom Principa, užasnuo nad podlom Nemačkom, osetio bol zbog uklanjanja betonskih stopa Gavrila, setio se Franca Ferdinanda (zlikovca, ne grupe), nadahnuo se Njegošem u kojeg se ponovo polno zaljubio, malo zapretio lokalnim vlastima u Višegradu, pominjao suđenja s kojima ima e-iskustva, ljutito odbio primedbe da troši novac bez kontrole, poručio svetu da je Andrićgrad mjesto za odmor mozga i, naravno, obavezno i neizostavno pomenuo Mileta Dodika kao simbol inteligencije i vanzemaljskog razuma. Ovu mentalnu papazjaniju prenosimo sa sajta TV Šumska u dramatično celovitom obliku…

Pupak svijeta: Andrićgrad, šumska Atlantida

 

ISTORIJA SE PIŠE ATENTATOM: Gavrilo Princip nije ubio Franca Ferdinanda u Beču, nego u anektiranoj BiH, a pri tome ta aneksija nikada nigdje nije verifikovana. Gavrilo Princip je ubio porobljivača i okupatora.

ČITAO SAM U „KEKECU“: Do Prvog svjetskog rata, koji je bio planiran i nametnut, dovela je tadašnja Njemačka.

IDENTITET U BETONU: Osjećao sam se bijedno zbog uklanjanja stopa Gavrila Principa u Sarajevu, ali me to nije iznenadilo, jer je to drugo uklanjanje nečega što je identitet jednog naroda koji se borio za slobodu.

DOLE MRSKI OKUPATOR: Prestolonasljednik Franc Ferdinand i Austro-Ugarska bili su okupatori i iza njih je stajala tadašnja Njemačka, a svugdje u svijetu ljudi se bore protiv okupatora i za svoju slobodu.

ODBRANA POEZIJOM: Gavrilo Princip, koga sad u Sarajevu nazivaju teroristom, branio je svoj narod isto kao što je i vladika Petar Drugi Petrović Njegoš branio sebe i svoj narod svojom poezijom.

PROKLETSTVO STIHOVA: Njegoš je bio na tragu civilizovanja ljudi, a proizvoden je u genocidnog pjesnika, što je ultimativna glupost, jer on nije došao u Stambol da se tamo tuče s nekim, nego je branio ono što je bilo njegovo. Nije išao po tuđe, nego je na svome branio sebe i svoj narod.

KUSTURICA, PI-AR POKOJNOG VLADIKE: Njegoša je razna sila, koja je tutnjala ovim prostorima, sedam puta sahranjivala, rušila mu grob, premještala ga i od njega pravila sve što on nije.

SREĆOM, NJEGOŠ JE DOBIO SPOMENIK U EMIROVOM ANDRIĆGRADU: Spomenik je smješten na Njegoševom trgu, ispred crkve posvećene Svetom caru Lazaru i kosovskim mučenicima, a iza leđa Ive Andrića. Tamo gdje je Njegoš – tu je i crkva, a tu je mjesto i velikom broju srpskih velikana koje smo dali svijetu, a zauzvrat nismo dobili ništa.

Najumniji Srbi, kvintet: Bećković, Nemanja, Mile, Željka C, Risto Sotona

 

TAKO MI NJEGOŠA, SVE JE LEGALNO: Revizorske kuće iz Banjaluke, Istočnog Sarajeva i Beograda ispitale su poslovanje Andrićgrada, pregledale izvještaje u kojima je tačno navedeno u šta je uložena svaka marka koja je ušla u Andrićgrad i utvrdile da je sve urađeno legalno.

NJEGOŠEVSKA PRETNJA VLASTIMA U VIŠEGRADU: Ukoliko napadi o netransparentnosti, neizdavanju fiskalnih računa i iznošenje gomile laži ne prestanu i ako poslije svega nastave, onda ćemo posegnuti za tužbama i ganjaćemo se po sudu.

NEMANJA ĆE DA VAM KAŽE: Dvadeset devet miliona KM je cifra za sve ovo u Andrićgradu i identična je cifri koju je dobila višegradska opština za potopljeno zemljište. Njihov novac nigdje ne vidiš, potrošili ga na plate i ko zna šta, a prođeš Ćuprijom koja nije osvijetljena, prođeš gradom koji je mračan, novac potrošen… Kad bih ja tih 29 miliona vidio u nekom projektu i u nekoj razložnosti, a ne u platama, onda bih ja bio miran od njih.

Kamenje koje se kotrlja: Matija, Nemanja i Mile ćaskaju sa Njegošem

 

GONIĆEMO SE, KRIVIČNO: Od početka mi je žao što opštinsko rukovodstvo vodi takvu politiku i ne želi da useli u Gradsku kuću u Andrićgradu. To je politička borba, samo što je oni ne artikulišu do kraja kao političku, nego je histerično upućuju na nešto što ne postoji. Ako u budućnosti bude takvih napada, onda će to biti predmet krivičnog gonjenja.

TREBA MI DODELITI NOBELOVU NAGRADU JER – OBRATITE PAŽNJU: Andrićgrad je mjesto gdje će se sastajati najveći svjetski umovi, koje će posjećivati djeca i mnoge svjetski poznate ličnosti, te koje će ostati kao uspomena na jedno vrijeme koje je bilo veoma dramatično.

DODIK ISPRED NJEGOŠA: Činim sve da dobro, lijepo i uzvišeno u narodu kome pripadam ne iščezne. Andrićgrad je jedinstven grad u svijetu i potvrda da smo slobodni i da postoje ljudi, kao što je predsjednik Republike Srpske, Milorad Dodik, koji prihvataju dobre ideje. Andrićgrad je ideja koju je prihvatio i podržao Milorad Dodik.

SAMO SUZA ŠTO NIJE KRENULA: Grad od kamena najveći je projekat u mom životu.

————————

———————–

Zlatko Jelisavac

Trijumf zla i bezdušja

http://tacno.net/novosti/zlatko-jelisavactrijumf-zla-i-bezdusja/

Čitam vesti razne i ne mogu se načuditi; ovoliku količinu gluposti, malodušja i neempatije odavno ne videh, ne čuh, ne pročitah. Šta nam se to događa, ljudi moji? Bio ono i Slobin vakat, bilo teško, nepodnošljivo, ali smo znali sa kim i protiv čega se borimo; ovo sada zlo poprimilo neke sablasno-levijatanske forme i ne znaš kako da se ophodiš sa njim. Srpska javnost je toliko sluđena da više i ne reaguje na očigledne stvari tipa kriminalnih radnji, zločina i otvorenog kršenja osnovnih ljudskih prava. Ona čuvena gnoma da više puta ponovljena laž postaje istina – u Srbiji je našla svoje puno ispunjenje i to tako hiperrealno da istini najmanje verujemo. Nisam ljubitelj teorija zavere i poklonik sam one Ničeove recepture u analizi stvarnosti: vrelo srce i hladan razum! No, ovo što se kod nas događa je potpuni trijumf zla i bezdušja i teško je i za srce i za razum da to proživi i promisli; a i dokle više aman-zaman ljudi?

„Postavljanje spomenika Njegošu znak je nezaborava. On ostaje večno iza nas i naše ideje, iza Emira i svih ljudi koji su dali svoj doprinos ovom zdanju“, istakao je Dodik. Bećković je poželeo dobrodošlicu Njegošu – gospodaru u grad u koji je, kako je rekao, on morao da dođe. „Dobro došao, gospodaru, u grad koji je sagrađen da bi ti imao gde i kod koga da dođeš. Ovim se ispunila želja i tvog duhovnog sina da se vratiš tamo odakle si nekada davno otišao, a čini se da nisi nikada ni odlazao“, rekao je Bećković. Naglasio je da je Njegoš došao u grad koji je Kusturica podigao u vremenu kada su gradovi, mostovi i spomenici rušeni. „Kusturica je od tih kamenova, kojima je i sam kamenovan, ponovo podizao ulice, mostove, spomenike, a među njima je i tvoj trg i tvoj spomenik“, istakao je Bećković. Kusturica je poručio da je Njegoš pojava koja je izrazila duh srpske slobode, a postavljanje spomenika je zahvalnica njemu – duhovnom ocu i misliocu, koji je svoje životno delo stvarao i kao vladika i kao duhovnik.

(RTS, 30.11.2013. – Otkriven spomenik Njegošu u Andrićgradu)

Kakva je ovo poruka? Nemam ja ništa protiv Njegoša, ali da li se razmišljalo šta se to poručuje građankama/građanima BiH kada Bećković poželi dobrodošlicu „gospodaru“? I šta uopšte znači da frankenštajnska tvorevina Emira Kusturice zvana Andrićgrad? Ako je Kusturica već hteo da podiže …“od tih kamenova, kojima je i sam kamenovam“ nove ulice, mostove i spomenike zašto onda nije, u duhu pomirenja i dobre volje, podigao spomenik Mehmed-paši Sokoloviću? To bi bio čin kojim bi se ukazala „andrićevska“ težnja ka pomirenju i spajanju onoga što nas tako dugo kroz istoriju muči. Andrićeva simbolika mosta je u tome da ostvari vekovne težnje naroda koji žive na bosanskom području i konačno nađu modus saživota na istoj zemlji, ali bez obzira na težnje „našeg nobelovca“, uvek bi se našao poneki „kusturica“ da sve ovo prebaci na lično-nacionalni plan. Mostovi se grade dugo uz puno planiranja, zalaganja i volje da se spoje razdvojene strane, a lako se ruše dejstvom malodušja i neznanja. Pročitajte ponovo Andrićev roman Na Drini ćuprija, pa razmislite malo i o Andrićevim ličnim intencijama; sigurno mu nije bila želja da se njegovo ime i delo koriste za ličnu promociju jednog režisera sa problemom nacionalnog identiteta. Andrićevi mostovi su čuda od lepote i njihova simbolika je raznovrsna i inspirativna za budućnost; setite se Mosta na Žepi, gde Andrić opisuje most: „Izgledalo je kao da su obe obale izbacile jedna prema drugoj po zapenjen mlaz vode, i ti se mlazevi sudarili, sastavili u luk i ostavili tako za jedan trenutak, lebdeći nad ponorom“. Spajati, praviti mostove nad ponorom, to je bila Andrićeva „misija“ u njegovom književnom radu, a tako je i ispričana „priča“ o Mehmed-paši Sokoloviću kome je u očima i srcu ostao ponor iz njegovog rodnog kraja. Opisuje taj ponor Andrić kao oštar bol pod srcem od kog Sokolović ima osećaj da mu se samo srce cepa i deli – isti onaj bol koji će osetiti kada ga poseče zaverenička sablja; isti onaj bol koji je osetio kada su ga vodili od kuće i koji ga je podsećao na rodni kraj. Možda je Sokolović tu bol želeo da prevaziđe izgradnjom mosta, da nadomesti ono što je zauvek izgubio; a možda mu je to bio i sudbinski zadatak. Nije ni bitno, jer iza ljudi ostaju dela i kada se zaborave njihovi lični motivi i unutrašnja previranja. E zbog toga svega treba podići spomenik Mehmed-paši Sokoloviću, jer njegova sudbina i most koji je napravio predstavljaju i prošlost i budućnost same Bosne i naroda koji tamo žive. Mostovi postoje, pored svoje praktične funkcije, da bi nas podsetili na jednu prostu stvar: oni spajaju ljude, a ne razdvajaju. Ali to je opet stvar viđenja jer neki ljudi, poput spomenutog režisera, mostove vide samo kao „faktor“ razdavajanja jer imaju potrebu da budu nešto drugo, što nisu i što verovatno neće nikad ni biti. Ako čitate i poznajete Andrića onda znate da ovaj pisac sigurno ne bi želeo da mu se podižu „gradovi“, osobito ne oni koji bi dočekali „gospodara“ samo jednog naroda.

Šta ćeš, dođe tako vakat da zavlada fukara, a pametan se čovek sklanja da sačuva živu glavu i čist obraz. I nemam više volje, a ni snage, da dalje „analiziram“… Hteo sam još neke skorašnje događaje da prostudiram, ali ne mogu, gadno mi i loše se osećam. Sad sam se setio one „scene“ iz romana Na Drini ćuprija kada su radnici skinuli skele sa tek sagrađenog mosta i kada je on zablistao nad Drinom. I najveći skeptici i tihi borci koji su Turcima želeli neuspeh i sramotu (što je razumljivo i legitimno) ostali su nemi i zadivljeni nad tolikom lepotom. To su ti momenti koje je nenadmašno opisao Andrić, a koje upravo simbolizira i spaja „njegov“ most „lebdeći nad ponorom“. Andrićevi mostovi spajaju obale i prevazilaze ponore i tako će biti i kada neki akademici i čuveni režiseri već budu odavno zaboravljeni.

.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s